Izdavač Vukotić media iz Beograda je objavio knjigu Borisa Rašete i Gorana Gavranovića Časna pionirska.Tragovi jednog vremena. Leksikon bivše Jugoslavije. U uvodu autoru objašnjavaju kako je riiječ o knjizi koja se bavi socijalističkom Jugoslavijom. „Nastojali smo napisati jedan sentimentalni bedeker, vodič kroz idejne i emotivne predele naših mladosti, kroz pojmove, reči, zvukove, ukuse, simbole, kulise, predmete koji su oblikovali naše živote i zauvek ostali u našem sećanju. Oživeti jedan, kako bi rekao Štefan Cvajg, „jučerašnji svet“.

Nismo je puno ocenjivali. Nekome je bila lepa, nekome strašna. Svi imaju pravo na svoje sećanje. Ona su za svakoga pojedinačno i subjektivno valjana. Kod mnogih, verovatno, prevladava „žal za mlados’“, o kojoj govori treći čin „Koštane“ Bore Stankovića. Brojne stvari iz te Atlantide današnjoj deci i omladini nisu jasne – zašto su stotine hiljada mladih hrlile na radne akcije, kako bi ustajale u zoru, besplatno radile od jutra do mraka, dobijale žuljeve i možda „udarničke značke“? Među njima nisu bili samo naši zanesenjaci – na radnu akciju došao je i Piter Folk, inspektor Kolumbo, pa Ulof Palme, kasniji švedski premijer, i mnogi drugi selebritiji i influenseri Zapada, današnjim rečnikom rečeno.

Zanos našim eksperimentima proširio se svetom. Zašto je legendarni rudar Alija Sirotanović nakon svetskog rekorda u kopanju uglja od Tita tražio „veću lopatu“, a onda umro u bedi? Kako je jedan bravar iz Kumrovca pomirio zavađene narode i uveo ih u zagrljaj koji se zvao „bratstvo i jedinstvo“? Ko je, uopšte, bio taj „poslednji Habsburg“, čovek koji je vodio komuniste, a imao dvor, po Đilasovom mišljenju, skuplji od dvora japanskog cara? Svojoj deci, uprkos tome, nije ostavio skoro ništa, mrzeo je nepotizam i spajao je nezamislive suprotnosti. Bio je, kako je rekao Miroslav Krleža, „diktator koji je vladao demokratski“.

Šta je od to dvoje prevladalo? Kako kome. Ko je odrobijao Goli otok nema puno razloga za sentimente; ni pakao mu neće teško pasti. Opisali smo u ovoj knjizi i takve, tamne senke prošlosti. Ko je jeo bajadere i s veseljem nosio štafetu mladosti, setiće se srećnog detinjstva. Oboje imaju pravo. „Istina je uvek celina“, kaže nemački filozof Hegel, ali mi celinu ni objektivnu ocenu nismo nastojali dostići, niti smo to nastojali postići. Ne bi to mogao ni veliki Herodot, a kamoli dva skromna feljtonista poput autora ove knjige, uz neprocenjivu pomoć njenih urednika.

Na neki način, Jugoslavija je spajala suprotnosti slično onima koje je Robert Muzil u „Čoveku bez svojstava“ opisao imajući pred očima Austrougarsku (K und K, „Kakaniju“): „Uopće, što se sve ne bi dalo reći o potonuloj Kakaniji! Bila je, na primjer, carsko-kraljevska, a bila je i carska i kraljevska… Po svom je ustavu Kakanija bila liberalna, ali su njome upravljali klerikalno. Upravljalo se klerikalno, ali se živjelo slobodoumno. Pred zakonom su svi građani bili jednaki, samo nisu svi bili građani. Imali su parlament koji se tako žestoko koristio svojom slobodom da su ga obično držali zatvorenim, ali imali su i neki paragraf za hitnu potrebu, pomoću kojeg se moglo i bez parlamenta i svaki put kad bi se svi poradovali apsolutizmu, kruna bi odlučila kako se opet mora vladati parlamentarno.

Takvih je cveba bilo mnogo u toj državi, a tu su se računale i one nacionalne borbe koje su s pravom izazivale radoznalost Europe, a danas se sasvim pogrešno prikazuju…“

Baš kao i naše!

„Ja moju zemlju volim jer je mala, pa mi je nekako žao“, pisala je o njoj Dubravka Ugrešić. A ipak, koliko god mala bila, nismo na stranice ove knjige uspeli uvrstiti ni sve što je bilo veliko. Igrala je veliku i važnu ulogu u svetu. Imala je prestižan pasoš. Slušao se njen glas, nije bila „banana republika“. Nije delila ljude po nacionalnosti i boji kože. Školovala je hiljade siromašne dece, iz naše zemlje, ali i iz Trećeg sveta. Vlastitim snagama digla je moćne industrije, od kojih su danas ostale uglavnom – uspomene.

Nije uvek bila ni ista – jedna je Jugoslavija iz 1948, druga iz 1953, treća iz 1971. i 1972, četvrta iz 1980, a peta iz 1985. i dalje…

Čitalac će, već prema sećanju, dopuniti prazna mesta ovog leksikona jednog zauvek izgubljenog vremena. I prostora.

Knjiga se može nabaviti u internet knjižari Vukotić media.