O brisanju termina „bugarski“ uz „fašistički okupator“

O brisanju termina „bugarski“ uz „fašistički okupator“

Nakon dugog ponavljanja gotovo istih poruka - da je Skoplje spremno na dijalog sa Sofijom odmah nakon formiranja političke vlade u Bugarskoj, makedonski premijer Zoran Zaev je ovih dana rekao da će se pridev “bugarski” brisati sa spomenika i iz udžbenika gde stoji uz termin “fašistički okupator”.

Ova izjava usledila je nakon nedavne posete evrokomesara za proširenje Olivera Varheljia Sofiji. Posle susreta sa njim, bugarski predsednik Rumen Radev izjavio je da očekuju jasne pravno-obavezujuće odluke koje će dovesti do održivih i nepovratnih rezultata.

Narednog dana, u sredu, Zaev je izjavio da će se termin “bugarski” brisati u navedenom kontekstu.

Makedonski vicepremijer za evropska pitanja Nikola Dimitrov, odgovarajući na novinarske upite u vezi odnosa Skoplja i Sofije, rekao je da je odgovornost politike da stvori atmosferu, a da je odgovornost eksperata i akademske zajednice da adresiraju istorijska pitanja. On je istakao da je “atmosfera ucene veliki problem za napredak i razgovora o istoriji i razgovora o drugim temama”.

“I makedonski narod i bugarski narod i mnogi drugi balkanski narodi imaju jednu izreku koja kaže ‘nema ljubavi na silu’. Ne može se govoriti o pravoj bliskosti i pravom napretku ako opstane ova atmosfera ucene. Mora biti međusobnog poštovanja, većeg razumevanja za osetljivost drugog. Ne može se stvoriti bliskost i prijateljstvo bez takvog elementarnog poštovanja i nikako se ne može stvoriti bliskost i prijateljstvo kada se ucenjuje”, naglasio je Dimitrov.

U međuvremenu, izjava premijera Zaeva ne prestaje da izaziva reakcije.

Osim toga što je povezano sa brisanjem prideva “bugarski”, on je rekao i da se ovim ne meša u posao zajedničke makedonsko-bugarske komisije o istorijskim i obrazovnim pitanjima, te da je i ovde u Severnoj Makedoniji bilo saradnika fašističkog okupatora i da u evropskim udžbenicima nema nacionalnih kvalifikacija o fašizmu.

Kako je u Evropi?

Istoričar Petar Todorov iz Instituta za nacionalnu istoriju kaže da u evropskim udbenicima ima i drugačijih primera.

“Nisu mi poznati svi udžbenici u Evropi, ali u nekim udžbenicima istorije piše se kakva je bila određena država u određenom periodu. Tako, na primer, u francusko-nemačkom zajedničkom udžbeniku istorije, o Nemačkoj piše ‘nacistička Nemačka’, tako da postoje i takve kvalifikacije”, kaže Todorov.

On u ovom trenutku formalno nije član Zajedničke komisije zbog isteklih ugovora o radu. U toj komisiji radi od njenog formiranja 2018. godine. Todorov naglašava da su udžbenici jedino mesto gde država ima uticaja oko toga kako će njene mlade generacije učiti o istoriji, ali da je na kraju pisanje posao eksperata iz te oblasti.

“Svi političari, ne samo premijer i ne samo u Makedoniji, nego i u Bugarskoj, trebaju stvarati atmosferu da bi nam olakšali posao, da ne radimo pod političkim ili bilo kakvim drugim pritiskom”, ističe Todorov.

Šta se uči iz bugarskih udžbenika?

U komisiji, koja je do sada imala 14 sastanaka, analizirali su i makedonske i bugarske udžbenike, a Todorov kaže da od onih koje su pogledali, za peti i šesti razred, odnosno do 18. veka, ima mnogo problematičnih koncepata.

Kao primer on pominje da se teritorija Makedonije, delovi južne Srbije i čitava severna Grčka, u bugarskim udžbenicima smatraju za istorijske bugarske zemlje i da na njima istorijski živi bugarski narod.

U odnosu na ulogu Makedonije i Bugarske za vreme Drugog svetskog rata, Todorov ističe da to što su se Makedonci priključivali fašistima bile su individualne odluke, a da je u Bugarskoj to bila državna politika.

“Mora se pomenuti da Makedonija formalno-pravno tada nije bila država. Tačno je da je bilo ljudi koji su bili saradnici, ali njima je za to suđeno na kraju rata. Mi kao društvo trebamo otvoreno govoriti o tim aspektima, ali nikako ih ne treba izjednačavati, jer to nije fer prema žrtvama fašizma i žrtvama u Drugom svetskom ratu”, kaže Todorov.

I predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski u govoru na Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija rekao je da je zemlja spremna na konstruktivni dijalog sa Bugarskom, da bi se obezbedila kompletna implementacija Dogovora o dobrosusedstvu i saradnji sa tom zemljom.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Blagoja Kuzmanovski

25.09.2021

Komentari

Samo registrovani korisnici mogu komentarisati. Prijavi se!

Nema komentara.