Bejker: Jugoslavija je mogla postati balkanska Amerika

Bejker: Jugoslavija je mogla postati balkanska Amerika

Predsjednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je u intervju za Tanjug da je 9. mart 1991. godine bio propuštena istorijska prilika da se Srbija demokratizuje, spriječi raspad Jugoslavije, kao i rat na njenoj teritoriji, a da ona ubrzanim tempom postane članica tadašnje Evropske zajednice i NATO.

Govoreći o 33-godišnjici do tad najvećih demostracija u Beogradu, Drašković je istakao da ih je organizovala tada vodeća nacionalna, demokratska i prozapadna stranka u Srbiji protiv, kako je rekao, tadašnjeg neostaljinističkog i antizapadnog režima u Srbiji.

Dodaje da su se preko noći i 10. marta demonstracijama pridružili beogradski studenti i da je tadašnji režim je bio oboren na kolena.

"Sva četvorica urednika televizije i direktor i glavni odgovorni urednik podneli su ostavke.

Ministar policije podneo je ostavku. Svi uhapšeni demonstranti, među kojima sam bio i ja, pušteni su na slobodu, a tenkovi vojske, povučeni su sa ulica Beograda", priseća se lider SPO.

Kako kaže, tog dana nije se moglo postići više, ali se, kako smatra, moralo nastaviti sa protestima.

"Što sam i zatražio čim sam izašao iz zatvora, ali kolege iz drugih opozicionih stranaka, a naročito Demokratska stranka, bili su energično protiv. Naprosto, proglasili su i proslavljali pobedu nad Miloševićem, a zasluge za pobedu pripisivali su sebi. I dok se još na Terazijama igralo, pevalo, slavila pobeda, grogirani Milošević je spremao kontraudar", navodi Drašković.

Kako je rekao, samo nekoliko dana nakon toga, Republika Srbija objavljuje da neće poštovati odluke federalnih organa vlasti, ukoliko proceni da te odluke nisu u njenom interesu.

"Bio je to olujni vetar u jedra već najavljenih secesija Slovenije i Hrvatske, kao i najavljenih secesija Srba u Kninu, u zapadnoj i istočnoj Slavoniji o ocepljenju od Hrvatske. Ovde se već 33 godine, a naročito poslednjih desetak godina, združenom propagandom iz Beograda i Moskve, narod Srbije truje strašnim neistinama da su Evropska zajednica i Amerika razbile Jugoslaviju, a da poredak Jugoslovenske vojske, UDBE i njihovih eskadrona nije mogao da spasi tu državu. To je velika neistina", naglašava Drašković.

Kako je ocenio, najveći domet i značaj 9. marta, a istovremeno i poraz te velike nade, bila je činjenici da je Zapad bio prijatno zatečen i zaprepašćen onim što je video u Beogradu 9. marta.

"Odjednom je poraslo uverenje, porodila se nada da u Srbiji, bastionu anti-zapadnom u Jugoslaviji, postoji dovoljno snage da se država izvuče iz tih okova KGB-a, UDBE i da postoji mogućnost i volja u Srbiji da dođe do civilizacijskog i demokratskog preporoda", rekao je Drašković.

Kako je naveo, kao rezultat 9. marta Evropska zajednica stavila je veto na odluke parlamenta Slovenije i Hrvatske, a donete su istog dana, 25. juna 1991. godine, o secesiji.

Državni sekretar SAD Džejms Bejker hitno je doputovao u Beograd i održao desetočasovni dramatični sastanak sa članovima Predsedništva SFRJ u Palati Federacije, danas Palati Srbija.

Bejker je u ime SAD, naglasivši da je to i stav Evropske zajednice, ultimativno zatražio od članova Predsedništva iz Hrvatske i Slovenije, Franja Tuđmana i Milana Kučana, da ponište odluke izglasane 25. juna o secesiji, a od srpskog člana Predsedništva Slobodana Miloševića da odmah poništi svoju odluku da Srbija neće prihvatati ni priznavati odluke federalnih organa vlasti.

Zatim je, navodi Drašković, prešao na ono što je bila suština.

"Kazao je, citiram, 'SAD i njeni saveznici daju najtvrđe garancije da će Jugoslavija prečicom biti ubrzano primljena u članstvo tadašnje Evropske zajednice i u članstvo NATO Alijanse. Postoji samo jedan uslov. Da se demontira KGB-ovski poredak. Poredak UDBE i KGB-a.' To je važilo za celu zemlju, ali prvenstveno se to odnosilo na Srbiju, jer je epicentar toj hidri bio i sedište u Beogradu. Rekao je, 'SAD daju donaciju od tadašnjih 5 milijardi dolara da se hitno krene u demontažu toga poretka'", navodi Drašković.

Kako tvrdi, on se posle godinu dana, 1992., ponovo sreo sa Bejkerom u Vašingtonu koji ga je dodatno uputio u detalje tog razgovora.

"Država u kojoj sam rođen već je nestajala u krvi i u ruševinama, a Bejker je, prisećajući se tog dramatičnog sastanka u Beogradu, sa neskrivenim žaljenjem i tugom rekao, nikad nećemo prežaliti nestanak te divne države koja je mogla da postane Balkanska Amerika. A onda je kazao: 'Ja, u svojoj političkoj karijeri, nikad u životu nisam sreo takve samoubice, takve mesečare, koji apsolutno nisu držali ni do činjenica, nego su užurbano pokazivali volju da što pre odem, da što pre gurnu državu u smrt, u rat, u samoubistvo svih u njoj,", priseća se Drašković.

Cjelovit intervju dostupan na linku ispod

10.03.2024

Komentari

Samo registrovani korisnici mogu komentarisati. Prijavi se!

Nema komentara.