Dubravka Stojanović: Vlasti u Srbiji nisu radile na suočavanju sa prošlošću

Historičarka Dubravka Stojanović je u intervjuu za portal Slobodna Bosna govorila o stanju u Srbiji, reviziji historije, genocidu u Srebrenici, te posebno o projektu “Muzej devedesetih“ i o sajtu „Nepristajanje“ kao dio tog projekta. “Rad na tom projektu me je dodatno bacio u depresiju. Kad pomislite da je na demonstracijama pod imenom Crni flor skoro sto hiljada ljudi držalo crni flor od Slavije do Albanije kao protest zbog opsade Sarajeva u aprilu 1992. ili da je na koncertima Rimtutitutki ili ’Ne računajte na nas’ također bilo više desetina hiljada ljudi! Mislim da to danas ne bi bilo moguće. Društvo je otupjelo potpuno“, ističe u razgovoru za portal Slobodna Bosna. Mi prenosimo dio intervjua.

Nepristajanje. Antiratni pokreti i nezavisni mediji u Srbiji 90-ih

„Bilo nam je vazno da sacuvamo sjećanja najvažnijih aktera, da pronadjemo dokumente koji se nalaze po privatnim arhivima, fiokama, tavanima, podrumima, da ih digitalizujemo i postavimo na naš digitalni arhiv. Motivisao nas je strah da će to sve nestati, da neće moći da se napiše istorija otpora 90ih. Svjesni smo da je mnogima upravo to u interesu. Zato smo se bacili na posao, sve to uradili i otvorili sada sajt svima koji o tome žele nešto da saznaju, ali i da istražuju. To je i nas poziv svima koji imaju dokumente da nam ih osalju. Arhiv je otvoren! Ovaj sajt je prvi korak naše ekipe ka izložbi "Lavirint 90ih“, koju planiramo za proljeće 2023, a naš krajnji cilj je pravljenje Muzeja 90ih, u kome će i ova borba imati svoje vazno mjesto“.....

Ona kaže da “kad pristanete na zločine i kad se pravite da se nisu dogodili, gubite svaku empatiju prema žrtvama, odnosno ljudima uopšte”.

“Lakše vam je da ih vidite smo kao pripadnike ’neprijateljskog naroda’, čime legitimišete zločin, on se normalizuje, postaje banalan. I onda nestaje svaka humanost. Društvo se umrtvilo jer mu je lakše da tako kao hibernirano ’knjava’ nego da se trgne i uradi sve što je neophodno, od borbe za slobodu medija, za pravosuđe, za gradove u kojima živi, protiv vlasti, protiv nacionalizma…”, objašnjava Stojanović za Slobodnu Bosnu.

Moglo bi se reći da je ovaj vaš projekat, zapravo, dio nastojanja historičara u posljednje dvije decenije da zajedničkim radom rasvijetle noviju historiju?

Mi smo zaista počeli sa zajedničkim radom dok su ratovi još trajali. Tada smo bili mladi, nova generacije istoričara, neopterećenih prethodnim sukobima u Jugoslaviji. I najvažnije – nismo predstavljali svoje države ili nacije, nego samo svoju struku. Tako smo stekli poverenje jedni u druge, što se ni u jednom trenutku nije izgubilo. Radili smo zajedničke naučne projekte, zajedničke priručnike za škole, letnje škole za studente, festivale istoričara kao što su Kliofest u Zagrebu i History fest u Sarajevu, svake godine. Mislim da smo taj duh preneli i na naše studente koji sada smišljaju svoje projekte. Time se ruši zatvorena svest o prošlosti, to je najbolji put ka ukidanju samoviktimizacije kao nacionalističke pošasti.

Koliki su dometi onoga što ste dosad ponudili – sigurno vjerujete u mogućnost da, uprkos propagandi i vaspitanju kod kuće i u školama, do mladih ljudi dopre istina?

Naš posao je da istražujemo, pišemo knjige, organizujemo debate, govorimo za medije, učimo studente kako da kritički misle…Da li će to ikada postati dominantni narativ zavisi u prvom redu od država. One su te koje prave školske programe, odobravaju udžbenike, daju novac za filmove i serije. Do sada su se trudile da konflikt drže stalno otvoren, jer to tim kriminalnim elitama najviše odgovara. Ako ikada dođe do promene, imaće sve spremno – i materijale, i knjige i ljude. Naše je da guramo države u tom pravcu, ali dok ne dođe do tog ključnog preloma, nema šire promene svesti.

Stiče se utisak da je negiranje zločina državni projekat. To vidimo po svakodnevnom defilovanju zločinaca na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, po besomučnom ponavljanju laži i falsifikata u kojima su Srbi uvijek žrtve?

Naravno. To je razumljivo za današnju vlast koja je direktno učestvovala u ratovima, ona mora to da predstavi kao “otadžbinsko-oslobodilačku akciju”. Problem je što vlasti posle 2000. nisu radile na suočavanju sa prošlošću, čime su otvorile vrata današnjim vlastima i učinile da ovo danas bude moguće. Za to je odgovoran pre svega Vojislav Koštunica, koji ni u jednom trenutku nije dozvolio diskontinuitet sa devedesetim godinama. Ali, naravno, i svima drugima, pa i većinskom delu društva je bilo lakše da se to preskoči. E, pa pošto su oni preskakali, ovi danas znaju šta treba da urade. Oni prave novi narativ o tim ratovima, narativ u kome su Srbi najveće žrtve i heroji. Evo šta je sada bilo za godišnjicu bombardovanja, pa za svaku godišnjicu Oluje, bitke na Košarama… To je jedan sasvim novi pristup, veličanje srpske uloge u ratovima ’90-ih. I to ponovo većini odgovara, jer je lakše poverovati u tako nešto nego se suočiti sa četiri izgubljena rata i zločinima učinjenim u naše ime. Mislim da to vodi direktno u odumiranje naroda, upravo zbog onog poništavanja svake humanosti, morala.

Više od dvije i po decenije je prošlo od genocida u Srebrenici, a svako državno rukovodstvo do sad je ili negiralo ili umanjivalo razmjere tog zločina. Većina građana kao da želi da sluša laži o nepostojanju vlastite odgovornosti za sve zločine počinjene u njihovo ime, ali i sa njihovom podrškom?

Želi, naravno. Mogli su da znaju za Srebrenicu dok se događala. Neke novine u Srbiji su o tome obaveštavale. Nisu prstom mrdnuli. Mogli su posle da postave pitanje odgovornosti. Ali nisu. Svesni su svoje su odgovornosti. I ne samo zbog toga što su ćutali, već i zbog upornog glasanja za Miloševića i njegov ratni program. E, kada je tako, lakše im je da sa tim nastave i da čak radikalizuju, nego da se suoče sa posledicama. Psihološki je to razumljivo, ali upravo je tu odgovornost države da pokrene društvo u pravcu potpuno drugačijih politika koje su moguće samo ako krenemo od nule, suočavajući se sa greškama i katastrofama prethodnih, pa samim tim i sadašnjih političkih programa.

Cjelovit intervju dostupan na portalu Slobodna Bosna.

09.04.2023